Икона није украс који уносимо у домове и уклапамо у ентеријере, боје зидова и намештај. Она је огледало, али и портал између вечности и садашњости. Икона је слика неког догађаја у вечности, у којем ми активно учествујемо у садашњем тренутку - и тиме исповедамо Бога. Старозаветна забрана сликања Бога није укинута у новозаветно време. Ми смо могућност сликања Бога добили тек након што је Реч постала тело, постала видљива и опипљива. По Божанству Христос је неописив и немогуће га је насликати, но како су се у Исусу Христу божанска и човечанска суштина (природа) сјединиле несливено и нераздељиво у једну Личност, ми сликамо Богочовека Христа, који је ради нашега спасења дошао у свет и који ће и њему пребивати до свршетка века.